Srbija je država koja se zbog svog geografskog položaja nalazi na raskrsnici mnogih puteva, pa se često u narodu govori zbog raznih istorijskih događaja, ratova i drugih nedaća:
”Pa ko je nama kriv Srbima, kada smo napravili kuću nasred puta?!”
I tako, u jednom periodu bogate srpske istorije, regija u Srbiji pod nazivom Braničevo, odnosno Požarevačka oblast se nalazila pod vlašću Austrougarske carevine za koju i danas vlada mišljenje da su astrijanci, ozbiljni, precizni i disciplinovani ljudi.
Davne 1718.god u selu Kisiljevo desilo se da je umro čovek pod imenom Petar Blagojević, koji je sahranjen po tadašnjim uobičajenim mesnim običajima. I tu ne bi bilo ništa interesantno ni smešno, ali desilo se da je nakon njegove smrti zaredom umrlo još devetoro ljudi u selu koje je po kazivanju seljaka neposredno pre toga posetio Petar. Ljudi su se vidno uznemirili i to je dostiglo toliko veliku kulminaciju, da austrijski upravitelj tog sela komandant Frombald, iz Beča je da ne bi se desila pobuna, morao da izvrši otkopavanje groba i otvaranje sanduka Petra Blagojevića. Kome se na iznenađenje na jednoj usni nalazile kapljice krvi i dovitljivi seljaci, znajući za ovakve situacije već unapred su pripremili glogov kolac kojim je telo pokojnika probodeno i time završeno poslednje što je trebalo učiniti.
Nakon toga, vratio se mir u selo, a začuđeni kapetan Frombald je uredno i precizno zapisao u svojoj knjizi izveštaja da ljudi u ovom kraju ovakvu pojavu nazivaju Vampirom.
Posle nekih sto godina, neko je na Bečkom dvoru slučajno naišao na ovaj zapis i u viđenim krugovima je tada počelo da se priča o vampirima. Ujedno, to je poslužilo i čuvenom britanskom piscu Bremu Stokeru da napiše knjigu “Grof Drakula” i pripiše ovom znamenitom rumunskom aristokrati i vladaru Vlad Cepešu iz Transilvanije ove osobine što se ne podudara sa istorijskim činjenicama, ali o tome ću vam više ispričati u jednoj od narednih priča.
Uzgred nezaobilazno je da vam kažem da je u Srbiji najčuveniji vampir Sava Savanović iz vodenice kod Divčibara što je udaljeno nekih 160km od sela Kisiljevo, ali I dan danas u njoj je retko ko hrabar da prenoći.
Ja lično istini za volju nikada ne bih poverovala da tako nešto zaista postoji da se slučajno nije desilo na kraju života moje pokojne babe po ocu koja je volela da joj dve mačke spavaju uveče na nogama I tako je greju. Da se nije desilo da kada su došli meštani poznanici da po starim slovenskim običajima donesu sveću I cveće u njenu kuću pre nego što smo je stavili u kovčeg, ona je ležala u svom krevetu gde je po božijoj promisli umrla u snu. Ali, kako je dosta ljudi dolazilo I odlazilo, u celoj toj gunguli i našoj porodičnoj žalosti, nekako se provukla da uđe u kuću I njena mačka I preskoči joj noge.
U to na moje zaprepašćenje počeše ljudi da odjednom ubrzo beže iz kuće. Šta je bilo šta se desilo? Biljana babu je preskočila mačka!!! I šta sad? Ja totalno zbunjena I smešno mi. Kad na svu sreću tada stara žena gospođa Petrija po nadimku baba Vlajna, reče, to znači da je bila veštica I da može da se povampiri, odgovori ova gospođa sa svojih vremenskih devedeset godina. Znam ja šta treba da se uradi. I nešto je šaputala mojoj majci, ali moja majka kazala je: ”Ja to ne mogu, da uradim.”
Baba Petrija, reče majci donesi mi iglu, ja ću to, stara sam I ne bojim se.
Ne znam I ne želim da znam gde I kako je zabola iglu u moju pokojnu babu, ali znam da moja majka dok nije prošlo 40 dana od sahrane, dok duša nije našla put, nije mogla da zaspi, jer je moja baka dolazila u snu I uznemiravala je?
Kojeg ljubimca vi smatrate da treba držati u kući, psa ili mačku možda papagaja?
