U vreme adolescencije, dešavaju se mnoge mladalačke ljubavi, pa i prvi intimni odnosi; te kako je opštepoznato, pojedine devojke od tolikih strasti i zatrudne. Kako Porodični zakon Srbije predviđa, da brak mogu sklopiti svojom slobodnom voljom muškarac i žena koji su punoletni, odnosno koji su navršili 18. godinu života. Te član Zakona glasi ovako:
Maloletstvo
Član 23
(1) Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života.
(2) Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.
No nekadašnji zakon predviđao je da je potrebna i saglasnost roditelja maloljetnog lica koje stupa u brak. Te se nakon saslušanja budućih supružnika od kojih je jedan maloletnik tražilo, da njegovi roditelji daju saglasnost pred sudom, nakon čega bi sud doneo rešenje kojim se dozvoljava sklapanje braka pred nadležnim organom, odnosno pred matičarom u Opštini.
Kako sam ja diplomirala na Pravnom Fakultetu Univerziteta u Beogradu, još davne 1998. godine. A svoj prvi pripravnički staž sam obavljala u trajanju od dve godine u Osnovnom sudu u Lazarevcu, kod Beograda. Kada je na snazi bio Zakon o braku i porodičnim odnosima, sudije su tog prolećnog dana bile prezauzete mnogim suđenjima i da bi se to brzo rešilo, poverili su meni da ja to mogu da obavim pod imenom sudije koji mi je bio mentor u vanparničnom postupku. Naravno, da sam morala da se prvo uputim u prethodne spise predmeta iz ranijih slučajeva da bih znala kako da se postavim i koja pitanja i u kojoj formi da donesem potrebno rešenje. Mogu da priznam da sam bila crvena kao bulka, i veoma sam odgovorno prihvatila pripadajući mi zadatak, a već unapred obaveštena da je buduća maloljetna mlada trudna.
Elem, u slobodnoj sudnici sa zapisničarem sam po protokolu sela na sudijsko mesto, pregledavši prvo dokumenta, izvode matične knjige rođenih i lekarski izveštaj, da bih mogla pristupiti saslušanju stranaka i izdikterati rešenje po slobodnom sudijskom uverenju. Dakle, prema Zakonu o braku i porodičnim odnosima u vezi navedenog, članom zakona je bilo predviđeno:
Član 49
Ne može stupiti u brak lice koje nije navršilo 18 godina života.
Iz opravdanih razloga može sud dozvoliti stupanje u brak maloletnom licu starijem od 16 godina, na njegov predlog, ako utvrdi da je ono dostiglo telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.
Pre donošenja odluke, sud će pribaviti mišljenje organa starateljstva, saslušati podnosioca predloga i njegove roditelje ili staratelja i lice sa kojim namerava da zaključi brak, pribaviti mišljenje zdravstvene organizacije i ispitati druge okolnosti koje su od značaja za donošenje odluke.
Ali uz to treba uzeti u obzir da je istim zakonom bilo predviđeno i sledeće:
Član 38
Roditeljsko pravo prestaje punoletstvom deteta ili zaključenjem braka pre navršenog punoletstva.
Roditelj može biti lišen ili ograničen u vršenju roditeljskog prava pod uslovima predviđenim zakonom.
Dakle, to je vrlo ozbiljno, jer se maloljetnom licu daje pravna sposobnost kao da je punoletno; odnosno da odgovara za sva svoja prava i obaveze kao punoletno lice.
Da se vratimo priči, maloljetna N.N. je bila u poodmakloj trudnoći o čemu je pored vizuelnog stomaka potvrđivao i izveštaj ginekologa. A mladoženja pritom nije imao ni stalni posao, već je radio na dnevnicu. Tako da i pored mog ličnog uverenja da taj budući brak nema perspektivu zbog finansija, ARUGMENT da je ona već blizu porođaja i da su roditelji bili upoznati sa njenom vezom sa dotičnim budućim zetom; smatrala sam da ja lično nemam pravo da stajem nekom na ljubavnu sreću, te sam donela rešenje po zahtevu da se odobrava sklapanje braka pred službenim licem – matičarom u Opštini Lazarevac. Bez pravnih prepreka, s obzirom da su ispunjeni uslovi po Zakonu o bračnim i porodičnim odnosima.