Veljko beše u svojim dobrim 29. godinama, i u zimsko vreme boraviše kod svog dobrog prijatelja vojvode Milenka Stojkovića u nekadašnjem zvanom mestu Poreč, a danas se zove Donji Milanovac na samoj obali reci Dunav. Milenko je osim po svojoj naočitoj hrabrosti bio poznat da je u vreme prvog srpskog ustanka posedovao i svoj harem. Prema nekima je bio blagodaran i udavao ih je uz miraz za svoje junake.
Ali, odmarajući se od teških bitaka i verbalnog sukoba sa Praviteljštvujućim sovjetom srpskim, koji je formiran kao vid vlade, uz odobrenje vođe ustanka Karađorđa.
Veljko je spavao na spratu kuće, kad ga je iz sna probudila neka vika i graja. Naočit suvog lica i velikih brkova, ovaj junak siđe dole da vidi šta se dešava i na njegovo iznenađenje devojče od 15 godina u pantalonama govorila je domaćinu Milenku:
– Do sad su tvoji momci pljačkali i otimali konje, oružje i hranu, a meni odneše darove koje sam spremila za udaju!
– Pa, trebalo im je – odgovori Milenko ravnodušno.
– Kako reče? – ljutito će Stana.
– Zar takvu pomoć i pravdu nalazim kod tebe, a ja mislila da sam došla kod vojvode, a ne kod hajdučkog harambaše!?
Milenko se naljuti na te reči i podviknu joj:
– Kući, majci u Sikole, i zamahnu da je udari.
Hajduk Veljko ga zadrža rukom i reče:
Veljko se obrati stani:
– Stano, ostavi se darova, jer tvoje povratiti ne možeš, a ja ću ti nabaviti još bolje, samo ako hoćeš.
– Ko si ti? – upita Stana.
– Ja sam vojvoda Veljko Petrović, hajduk Veljko, i da ti kažem bez okolišanja, dopadaš mi se i uzeo bih te za ženu, i bez darova. Pa kako moram iz ovih stopa da idem nedaleko od tvoga sela, pođi sa mnom, pa kad stigneš u svoje selo, predomisli se, hoćeš li ostati kod majke ili poći za mene.
Stana pristade, dođe sa Veljkom u Sikole, saopšti majci svoju odluku, da će da se uda za Veljka, koji je imao venčanu ženu Mariju sa kojom se nije bračno razdvojio.
– Milenko, devojka pravo kaže. Šta će tvojim bećarima devojački darovi?
I tako je Stana pošla za hajduk Veljka. Poređenje Bi se moglo staviti poput Boni i Klajda.
Ali u to vreme zamislite malu devojku, koju nazvaše “Čučuk” što na turskom znači “mala”.
Ratobornog duha I omalenog rasta ova devojka, sada poznata kao “Čučuk Stana” je bila ponosna što je žena neustrašivog junaka, s njim je išla u bojeve i okršaje „Đe prah gori, gori pred oči junačke“, i zadobila je više rana od puške i jednu od noža. Volela je da peva, puca iz puške i gađa u nišan.
Postoje mnoge priče i legende o ovom paru. Stana u je čak više puta spasla život Veljku svojom domišljatošću i spretnošću.
