U vojvođanskom selu, na severu današnje Srbije u gradu Titelu, rodio se davne 1912. godine jedan od trojice sinova iz bogataške porodice Popov. A u to vreme, taj predeo Srbije je bio u posedu Austrougarske monarhije. Koja je okončana tzv. „velikim ratom“ od 1914–1918. godine; gde je moja država izgubila skoro 1/3 muškog stanovništva u najvećoj reproduktivnoj dobi; ali je zato Austrougarska monarhija prestala da postoji. A formirana je nova država Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je 1929. preimenovana u Kraljevinu Jugoslaviju.
A porodica Popov je bila izuzetno bogata i svoje bogatstvo dugovala je Popovljevom dedi po ocu, Omeru, bogatom bankaru i industrijalcu koji je osnovao brojne fabrike, rudnike i maloprodajne radnje. Potićali su iz sela Karlovo (sada Novo Miloševo). Zapisi još iz 1773. godine opisuju ih kao najbogatiju porodicu tamo. Popovljev otac je proširio poslovna interesovanja porodice i na poslove sa nekretninama.
Kada je Popov bio beba, porodica je napustila Titel i trajno se preselila u svoju letnju rezidenciju u Dubrovniku, koja je bila njihov dom tokom većeg dela godine. Takođe su imali dvorac u Beogradu, gde su provodili zimske mesece; i to u čuvenoj Francuskoj ulici, blizu strogog centra grada. A i tada je još kao mladić voleo da provodi vreme po žurkama sa dobrim pićem i lepim ženama.
Njegov otac pridavao je značaj obrazovanju svojih sinova, kako bi bili sposobni da posle njega uspešno rukovode generacijskim kapitalom. Otac ga šalje u nekada zvanoj „licejskoj školi“, što se danas naziva kao koledž u anglosaksonskim zemljama u Velikoj Britaniji. Ali zbog nestašnog duha i balkanskog mentaliteta, zbog suprotstavljanja nastavniku da ugasi cigaru i telesnog kažnjavanja štapom; posle četiri meseca napušta ovu školu i sistem, tačnije u Juel Kastiju, prestižnu školu u Sariju; i premešta se u Versaj u Francusku gde je završio još dve godine srednje škole.
Zatim se vraća u Beograd u 18. godini života želeći da završi Pravni fakultet. Ali noćni život i provodi su bili sastavni deo života. Njegov šarmantni i nonšalantni duh nije ostavljao ravnodušnim ženski pol. Kako vreme odmiče; 1934. upisuje u Nemačkoj doktorske studije prava u Frajburgu. A Nemačka je već bila pod Adolfom Hitlerom i Nacističkom partijom.
Da bi već negde oko 1935. upoznao sina brodovlasnika Džonija Jebsena, koji će ga ubaciti u obaveštajne krugove kojima je pripadao u Abveru. Srbin sa Balkana i da voli Nemce, koji su pobili toliko njegovih zemljaka, još pod fanatičnim Hitlerom, ne ide!? Ali avanturistički duh nije odoleo ovakvom izazovu; uz to ovaj raskalašni mlad čovek povezuje se pored jugoslovenske obaveštajne službe i sa engleskom MI6.
Njegova posebna osobenost bila je da se poigrava sa Nemcima i da im daje pogrešne podatke. Ono što malo ko danas zna, to je da je obavestio Amerikance da se sprema invazija na Perl Harbur. Ovakva jedna pojava poslužila je engleskom piscu Ijanu Flemingu da napiše knjigu Džejms Bond 007, inspirisan Popovim, pri njihovom susretu 1941. u hotelu Palacio u Eštorilu, u Portugalu.
Interesantno je da su u njemu znanim krugovima mu dali pseudonim „Tricikl“, isto kako se zvala i špijunsko kontraobaveštajna mreža britansko-nemačkih obaveštajaca. Tako da kad gledate omiljene stare filmove o navodnom Englezu i njegovim dogodovštinama, imajte u vidu da se iza toga krije istinita ličnost, ali sa balkanskog prostora.
A Beograd, grad feniks koji ima 35 brda i reka, kroz Dunav i Savu tiho šapuće mnoge tajne ovog maštovitog grada kroz vekove. Zelene oči su neodoljive, ali umeju biti i lažljive.