U vreme dok još se nisu pojavili traktori, nego su se ljudi oslanjali na životinje koje su služile za teške poljoprivredne poslove, jedan dobrostojeći seljak odluči da kupi dobrog konja koji će mu poslužiti za obavljanje teškog posla za oranje zemlje.
Već je dan po umerenoj klimi počeo uveliko da duža i da se polako oseća da dolazi prolećno vreme, a zima je zbog novembarskih kiša onemogućila jesenje oranje, te je normalno da mu se žurilo da se čim vreme dozvoli obavi prolećno oranje i priprema za setvu žita ili kukuruza.
Raspitivao se kod komšija, u selu i okolini da li ima ko dobrog konja na prodaju, ali svuda je dobio negativne odgovore. Onda se on odluči da bar obiđe svoje njive i na dobro utabanom zemljanom putu sretne jednog ciganina sa konjem i nenadano dođe do kupoprodaje i pošto je platio cenu posle pogađanja, zadovoljan se vrati kući.
I dođe vreme za oranje, i seljak stavi am i da zakači i plug ali dan za danom konj ni da se pomakne iz mesta, zvao je i komšije da pomognu i nosio razne poslastice, šargarepa, šećer što konji vole, ali ne vredi konj kome je dao ime Riđan (bronzana dlaka), ma nikako ni da makne.
Očajan što će mu propasti posao i ono što ga hlebom hrani, on sa konjem pođe u lokalnu kafanu da se napije. Kad je došao blizu čula se neka proslava i muzika koja je veselo svirala i gle čuda Riđan odjednom počeo da igra. On se doseti i ode do kafedžije i upita ga koji orkestar to svira i dobi odgovor: “E moj Stefane, nema narod pare za cirkus pa dođoše ovi cigani da sviraju kod mene i da nešto novca zarade.“
I to je bio odgovor zašto Riđan neće da vuče plug, zato što je bio konj iz cirkusa, a to se u pravu zove, pravna mana stvari tj. Pravna evikcija, zbog koje je Stefan pretrpeo štetu, a koju zbog okolnosti da pronađe nesavesnog prodavca nije mogao nadoknaditi. Po srpskom Zakonu o obligacionim odnosima ( kojim se uređuju ugovorna prava); : Član 488
(1) Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može:
1) zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora);
2) zahtevati sniženje cene;
3) izjaviti da raskida ugovor;
(2) U svakom od ovih slučajeva kupac ima pravo i na naknadu štete.
(3) Pored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za štetu koju je ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima, i to prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.
Tako da eto još u vreme starog Rima su se dešavale stvari da neko pri kupoprodaji ili drugom pravu pričini drugom štetu. I da je poznavanje prava javno odnosno dostupno svima,nastala je I čuvena pravna sentence ili poslovica:Nepoznavanje prava šteti.
U ovom slučaju se nije radilo o materijalnim nedostacima stvari,neko oštećenje stvari tj. konja ( zubi, dlaka, noge, uhranjenost i slično).