U bogatoj srpskoj istoriji, postojao je kralj po imenu Milutin iz svete dinastije Nemanjića.
Obično srednji vek doživljavamo kao mračno doba, ali Srbija je u vreme njegove vladavine bila izuzetak. Sin kralja srpskog Uroša I i Jelene Anžujske.
Osobenost ovog kralja je bila da se istakao kao veoma veliki i mudar ratnik, diplomata i htitor manastira, kao i prvi zakonodavac.
On je bio deda cara Dušana Silnog, od koga je i sam Dušan Silni genetski povukao sve karakteristike jednog snažnog vladara. Zato u Srbiji i danas vlada izreka: “Kakav deda, takav unuk.“ Naime veruje se da su prvo i treće koleno ista krv.
Pretpostavka je da se rodio negde 1253.godine, u nekom mestu u Srbiji, koje nije još tačno poznato. U glavnom, ovaj srpski vladar bio je na vlasti čitavih četrdeset godina. A umro je u svojoj 66.godini. Ovaj čovek plave krvi, nije mnogo voleo Ugarsku, današnju Mađarsku. Kao i svi srpski prethodnici, koji su severno od našeg podneblja i poreklom Mongoli, ali je zato bio zadivljen Vizantijskom kulturom, tako da ono što mu se svidelo to je i prihvatao. Ostao je zapamćen kao veliki zadužbinar i graditelj manastira, tako da je on svoju strogu narav i hrabrost usmerio ka uvećanju države Raške, odnosno arhaično Ras, pa otuda i naziv za Srbe „raseni“ tj. pripadnici rase.
Došavši na vlast u južnim srpskim delovima od Raške, on je za vreme svoje vladavine proširuje ka granicama Vizantije, zauzeo je severnu i srednju Makedoniju. Severni deo današnje Albanije (kada Albanaca još nije bilo na tim prostorima da žive). A sa bratom Dragutinom koji je držao severni deo zemlje do Ugarske, osvaja gradove Braničevo i Kučevo. Ždrelo blizu današnjeg grada Požarevca od Bugara.
Kad njegov brat Dragutin padne sa konja i teško povredi nogu, zadržava deo zemalja za sebe da njima vlada, a svoju vlast nad Srbijom predaje mlađem bratu Milutinu II Nemanjiću i po dogovoru da će njegov sin posle Milutina preuzeti presto.
Prva žena bila je Jelena-srpkinja, vlastelinka. Kad je osvojio Trakiju, oterao je Jelenu i oženio se drugom ženom ćerkom sekvastatora (carevi najbliži rođaci na vizantijskom dvoru), osvojivši kasnije i ugarske krajeve, oterao je i drugu ženu, da bi oženio ćerku Ugarskog kralja Jelisavetu tad zamonašenu udovicu čeha Zaviše Fankešajna.
Sledeća četvrta po redu koja se najduže i zadržala kao kraljica bila je bugarskog porekla Ana Terter naravno ćerka bugarskog cara Grigorija kojeg je u ratu pobedio i konačno najupečatljiviji je bio je peti brak sa Simonidom Paleolog, ćerkom od Andronika II Paleologa – vladara koji je bio ključna figura u obnovi Vizantijskog carstva 1261.godine kada je vizantijska vojska preuzela Carigrad, današnji Istanbul od Latina. Njena majka je bila Irina od Monferata.
Dok su Milutinu predati vizantijski taoci i mlada Simonida koju je dočekao sam Milutin kleknuvši pred njom. Kraljevini Srbiji su tom prilikom priznate ranije osvojene teritorije, dok su Vizantiji vraćeni neki posedi koje je do tada kontrolisala srpska vojska, među kojima se verovatno našao i sam Drač.
Mlada Simonida imala je svega 5, godina starosti s tim što je dogovoreno da se do njene 12.godine vaspitava i obrazuje na srpskom dvoru, bez konzumiranja braka. A Milutin je od nje bio stariji 40 godina.
Na prostoru priloženom na mapi, vidi se da se radi o jakoj i velikoj balkanskoj državi koja je po Marku Orbinu imala nekoliko desetina rudnika zlata I srebra, kao I na vodoispiralištimanpr.reka Pek.
Milutin je doveo Sase iz Erdelja(današnja Rumunija) za rudare, kuje svoj novac i naravno uživa što je moguće više u nakitu, po celom telu.
Po replici njegove krune koja je rađena: “Izrada krune trajala je četiri meseca.
Autor je koristio čak 13 tehnika prilikom izrade: valjanje, isecanje, kovanje, tordiranje, granulaciju, ručnu gravuru, filigran, nitovanje, lotovanje, poliranje, pozlatu, obrada kamena i fasovanje. U pitanju je isključivo ručni rad. Kruna kralja Milutina je teška 1.571,74 grama, ima 24 rubina, 18 safira, 23 ametista, 4 lapis lazulija i čak 407 slatkovodna bisera.
